Posljednja večera

Nekoliko tekstova o ovom remek djelu:

--------------
www.zenasamja.me
Tajna večera – Leonardo Da Vinci
Zidna
slika ili mural koji ukrašava zid rostorije za ručavanje u manastiru Santa Maria delle Grazie u Milanu je remek djelo iz 15. vijeka, koje je napravio Leonardo Da Vinci. Ona prikazuje scenu posljednje večere na kojoj Isus najavljuje kako će ga jedan od njegovih učenika izdati.
-----------

Wikipedia
Tajna večera (freska)
Tajna večera ili Poslednja večera (ital. Ultima Cena) jedno je od najznačajnijih dela Leonarda da Vinčija, a smatra je jednim od najvećih svetskih umetničkih remek-dela. Slikana tehnikom freske, nastala je u periodu renesanse, verovatno od 1494. do 1498. godine.
Tajna večera
Ultima Cena
Poslednja večera
Umetnik
Leonardo da Vinči
Godina
1498.
Pravac
renesansa
Slikarska tehnika
freska
Dimenenzije
460 × 880 cm
Mesto
Santa Marija dela Gracije
Verovatno 1494. godine Leonardo da Vinči dobija zadatak da napravi sliku Tajna večera u dominikanskoj crkvi Santa Marija de la Gracije. Tu je crkvu Vojvoda od Milana sebi izabrao kao porodičnu kapelu i mauzolej, a 1492. godine Bramante ju je delimično renovirao. Slika je trebalo da ukrašava severni zid crkve.
Interesantno je da na ovoj slici Tajne večere, Juda sedi na istoj strani stola sa svim ostalima, isto kao i Isus Hristos i apostoli, za razliku od tradicionalnog prikazivanja kada sedi na njima suprotnoj strani.
Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943; međutim vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja cele slike.
Kompleksni i radikalni postupak restauracije je dovršen u drugoj polovini 1990ih, tako da je delo od tada opet dostupno javnosti.
Analiza umetničkog dela
Studija glave Jude (oko 1495. godine) u kraljevskoj biblioteci u Vindzoru.
Slika je pozicionirana u zadnji deo jednostavne velike prostorije, a njena kompozicija svedoči o njenoj velikoj duhovnoj snazi. Posmatraču freska deluje kao izrez u zidu, koji omogućuje prisustvovanju velikom istorijskom događaju. U pozadini se vide prozori kroz koje se nazire pejzaž. Čitava kompozicija je ispunjena figurama, ali je istovremeno uravnotežena. Freska je uhvatila momenat kada Isus kazuje „Jedan od vas će me izdati.“ Mnogi istoričari umetnosti smatraju da se na kompoziciju može gledati kao na ikonografsku interpretaciju euharistije jer Isus pokazuje na hleb i vino, dok drugi sude da slika predstavlja samo objavljivanje izdaje.
Perspektiva „Tajne večere“ ima zorni ugao u visini od 6 metara. Međutim, to se danas ne može sa tačnošću utvrditi jer je pod bio za više od jednog metar povišen. Danas tačno odgovara pogledu čoveka koji stoji na drugom, naspramnom spratu kuće, u razdaljini od oko osam do deset metara od zida.
“Тајна вечера”-Леонардо да Винчи
analizaumetnickogdela.wordpress.com
Тајна Вечера слика Леонардо да Винчи средњовековна копијаЛеонардо да Винчијева слика Тајна вечера је једна од најпознатијих дела и, заједно са Мона Лизом, била је једна од две слике које су помогле у успостављању славе Леонарда да Винчија као великог ренесансног сликара.
Рад Тајна вечера је наручио војвода Лудовико Сфорза (Лодовицо Сфорза), Леонардов патрон и мецена, као слику за трпезарију у манастиру Санта Марија дела Грациа (Санта Мариа делле Гразие), у Милану, Италија.
Зидно сликарство која је Леонардо радио између 1495 и 1498 године, није истинска фреска. Сликар је изабрао да не боји на влажном малтеру, јер би то озбиљно ограничило количину времена које је могао провести у раду на слици.
Уместо тога он је облагао камени зид са слојем смоле (смола и мастикс) и креде (гипс), а затим сликао преко заптивеног слоја са темпером. Нажалост, иако му је ова техника помогла да прикаже сцену са изузетним детаљима, није се показала веома издржљивом кроз време. Слика је почела да се погоршава у року од само неколико година након што је завршена.
Састав сцене слике Тајна вечера:
Величина слике Тајна вечера је 4,6 са 8,8 метара. Иако је тема била традиционална за стил тог времена, Леонардов реалистичан стил и драматичност у опису ликова су прожели рад са много више реализма и дубине, утичући на све касније слике Последње вечере. Конкретно, Леонардов рад приказује тренутак након што је Исус најавио да ће један од оних који седе за столом да га изда. Ова библијска епизода је описана у Јеванђељу по Матеју 26:21-22, Марко 14:18-19, Лука 22:21-23, и Јован 13:21-22. Дванаест апостола реагују свако са различитим степеном, изненадјења, беса и шока.
Линије перспективе састају се у десном оку Христовом, чиме га чине централном фигуром на слици. Остатак сцене је организован са циљем да се нагласи овај централни део. Леонардо апостоле групише у четири групе од по троје, са Исусом у средини. С лева на десно, они су:
Прва група: Вартоломеј, Јаков и Андрија Мали чине прву групу од три апостола и сви они се појављују изненађени. Андреј држи обе руке испред Њега у уплашеном гесту.
Друга група: Јуда Искариотски, Симон Петар и Јован чине другу групу од три. Јуда држи кесу сребра у десној руци, посежући за комадом хлеба са његове леве стране. Симон Петар се нагиње преко рамена и Јована, држећи нож у десној руци, који симболизује његову одбрану вере и ревност према Исусу. Јован изгледа као да пада у несвест.
Пре Леонарда је било традиционално правило да се на слици Јуда изолује од остатка апостола и седења или га пак пребацују преко стола од Исуса и осталих, који су традиционално приказани како сви седе на једној страни без Јуде. Леонардо је створио суптилнији и тако драматичан ефекат стављајући Јуду у сенку. Он је такође представио реално објашњење пророчких речи Христових да ће први човек који дели хлеб са њим такође бити издајник: Исус и Јуда су приказани како посежу за исто парче хлеба, иако је свима пажња на другом месту прикована.
Трећа Група: Трећа група је створена од апостола Томе, Јакова Старијег и Филипа. Они се појављују у три различита степена шока, Тома са подигнутом руком и Филип који изгледа да тражи неку врсту објашњења, док Јаков Старији између њих изгледа као да је устукнуо од Исуса у стању ужаса.
Група четири: последња три, Матеј, Јуда Тадеј и Симон Зилот изгледа да расправљају питање међу собом, једни са другима, по писању Луке 22:23: „Они су почели да се питају међу собом који од њих може бити тај који ће учинити ово „.